HOBOTNICA
Latinski naziv: Octopus vulgaris
Specifikacija:.
| Zemlja | Pakovanje | *Masa | Tip |
|---|---|---|---|
| Španija | Rinfuzno | 10 kg | Cela |
* Masa robe u kutiji transportnog pakovanja
Hobotnica (takođe: oktopod; Octopus vulgaris) je mekušac iz reda Octopoda, koji naseljava najrazličitije delove okeana. Postoji 289 vrsta oktopoda, što je više od jedne trećine svih vrsta iz razreda mekušaca. Karakteristična je po osam pipaka, kojima duguje ime; računajući ove pipke, dužina hobotnice može dostići i do tri metra. Odlično je prilagođena životu lovca, ali i plena, jer ima tajno oružje: u telesnim naborima krije vrećicu s mastilom koje ispušta kad želi da zbuni svoje neprijatelje. Njeno vrećasto telo krije izrazito dobro razvijen mozak i nervni sistem, zbog čega je hobotnica iznenađujuće inteligentna morska životinja. One su glavonošci koji imaju osam jednakih ručica, na kojima se nalaze pijavke koje su raspoređene u jedan ili dva niza. Telo im je je kratko, meškoliko. Ljuštura im je skoro potpuno redukovana. Red obuhvata oko 200 recentnih vrsta koje su grupisane u dva podreda: Inciratta i Cirrata. Podred Incirrata obuhvata oko 180 vrsta koje su grupisane u devet familija. Vrste ovog podreda su široko rasprostranjene. Većina vrsta naseljava kamenita staništa, gde preko dana miriju, a preko noći love. Hrane se rakovima i mekušcima. Među njima ima vrsta koje vode računa o potomstvu. Najpoznatija vrsta je hobotnica (Octopus). Na ručicama ima dva niza pijavki. Podred Cirrata obuhvata oko 30 vrsta koje naseljavaju morske dubine. Na ručicama imaju jedan niz pijavki. Te vrste su obuhvaćene u tri familije. Većina hobotnica su sitne, mada među njima ima i vrlo krupnih čak i do 1,5m.
Način života i ishrana
Kao i većina podvodnih lovaca, i hobotnica izlazi iz svog skrovišta tek kad se smrači, te odlazi u potragu za hranom. Njena omiljena hrana su rakovi, rakovice i školjke. Iako je hobotnica odličan plivač, svoj plen najčešće lovi primenjujući lukavstvo. Može menjati boju tela i tako se prilagoditi okolini. Ležeći maskirana na morskom dnu, posmatraće okolinu i jurnuti na neopreznog „prolaznika“, te ga omamiti svojim nervnim otrovom. Njeni dugi i snažni krakovi rastegljivi su i opremljeni dvama redovima prianjalki, kojima hobotnica može čvrsto držati i klizav plen. Ako je njena žrtva neki mekušac s tvrdom ljušturom, hobotnica će razbiti ljušturu svojim „papagajskim kljunom“ tj. čeljustima sličnim kljunu. Kada želi da ulovi neki mnogo opasniji plen, kao što je na primer jastog, služi se lukavijom metodom. Najpre u vodu ispusti oblak mastila i tako smanji vidljivost, a zatim se kroz taj oblak oprezno približi jastogu i zgrabi ga sa zadnje strane kako ovaj ne bi mogao upotrebiti svoja klešta za odbranu.
Nutritivne vrednosti
Nekima je delikates, nekima najgora noćna mora. Hobotnica je zaista delikatno jelo čiji ukus zavisi samo od pripreme jela. Hobotnica pod sačom ili salata od hobotnice nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Kalorijski siromašna, hobotinica je savršena za svakoga ko pazi na figuru. Isto tako bogata je proteinima, pa se preporučuje svima koji se bave nekom vrstom sporta.
nazadHobotnica je važan stanovnik morskog dna, gde živi na stenovitim obalama i većinu vremena provodi u rupama ili raspuklinama stena u plitkoj vodi. Katkad krakovima prenosi kamenje i gradi neku vrstu „utvrđenja“ na morskom dnu. Hobotnica se kreće plivajući ili pužući po dnu na vrhovima krakova, a pri begu se kreće unazad. Po mogućnosti se povlači uvek u isto sklonište. Sklonište se prepoznaje po uredno naslaganom većem i manjem kamenju ispred rupe. Mogu se skrivati u polomljenim bocama, gumama od automobila, pukotinama u steni, morskoj travi itd. Hobotnica, bez obzira kolika je, provlači se u jako male prostore, može proći bilo gde kuda prolazi njena čeljust, ostali delovi tela su elastični i prolaze kroz prolaz. Mužjak se od ženke razlikuje po nešto većim prianjalkama.Danju većinu vremena provodi u svom skrovištu i pritom posmatra okolinu. Njene velike oči s kapcima prilagođene su prigušenom svetlu pod vodom, pa mogu razaznati gibanja i prepoznati strukture. Hobotnica je osetljiva na hladnoću i zbog toga mnoge od njih uginu zimi u plitkim predelima uz obalu zbog niskih temperatura mora. Hobotnica umočena u slatku vodu ugine za nekoliko sekundi. Ne može da živi ni u previše toploj niti u zagađenoj vodi. Voda je čista ako je nastanjuju hobotnice. Nikada se ne kreću po grupama negu uvek pojedinačno. Dešava se da često dolazi do sukoba između dve hobotnice oko skloništa. Borbu gubi slabija hobotnica i manja i mora da napusti sklonište.
nazad