šaran

Šaran je najznačajnija riba ravničarskih reka, kako sa sportskog, tako i sa privrednog aspekta. Od svih riba najčešće se nalazi na našim trpezama, i to ribnjački šaran – golać - (lat. Cyprinus carpio morpha hungaricus). Ribnjački šaran je selekcionisan da ima što veći prirast uz obilje hrane. Profil divljaka (lat. Cyprinus carpio morpha regina) menja se između 3,5kg do 4,5kg, telo mu prekrivaju velike krljušti, odozgo je braon, sa strane zlatnožut, a stomak mu je svetložute boje. Profil ribnjačkog šarana je 2 do 2,5 kg.

Šaran je najpoznatija i najpopularnija riba za ribolov u našim krajevima. Kako je već vekovima najpopularnija riba za ribolov, šaran kroz generacije postaje sve pametniji i lukaviji. Danas je šaran daleko najinteligentnija i najpitomija slatkovodna vrsta ribe. Iskusni šarani, koji mogu biti stariji od 50 godina i koji se već godinama susreću sa udicama, raznim mamcima i sistemima, mogu postati jako lukavi i oprezni, te sa lakoćom zaobilaziti udice ribolovaca. Neretko se dešava da se šaran i poigrava sa mamcom, kao da želi da ribolovcu saopšti da zna da je to mamac i da ga neće prevariti.

Planskom selekcijom na određena svojstva, kao što su broj ljusaka, količina kostiju, mišićna masa, od rečnog su šarana tokom niza godina uzgojene vrste pitomog ili ribnjačkog šarana. Osnovna obeležja uzgajanih pasmina su visoki greben, te snažan i širok trup s puno mišića. Uz to, oni brže rastu i bolje iskorićavaju hranu. U prirodnim uslovima slobodnog mresta ukrštanjem postepeno gube uzgajana svojsva poprimajući prvobitni oblik. 

Način života i ishrana

Na ribnjacima i jezerima, najčešće nema povoljne uslove za mrest, pa se takve vode redovno poribljavaju. Za mrest su potrebni plitki delovi sa bujnom vegetacijom. Obično su to naplavljene livade ili plićaci obrasli u trsku i šaš. Što je voda plića, bolje će se ugrejati, a viša temperatura vode potrebna je ikri za inkubaciju. Gusta vegetacija i plitka voda zaštitiće jajašca od drugih riba koje bi ih mogle pojesti. U potragu za mrestilištem obično kreću krupnije ženke, koje će pratiti više mužjaka. Neretko, šarani ulaze u jako plitku vodu od svega nekoliko desetina centimetara dubine. Šaranima će viriti leđa iz plitke vode i gotovo da će se nasukati na obalu. Nažalost, ovakvo ponašanje i mreštilišta su odavno dobro poznati lovokradicama, pa na mnogim prirodnim, divljim mrestilištima, svake godine strada velik broj krupnih šarana. Ako šarani u vodi ne pronađu povoljan teren za mrest, ženka neće ispustiti svoju ikru. Ženke koje ne ispuste ikru, u retkim slučajevima mogu ćak i uginuti. U komercijalnim ribnjacima se krupnim ženkama (maticama), ručno istiskuje ikra, te se oplođuje  mlečju mužjaka. Oplođena ikra drži se u bazenima (inkubatorima), a kada se izlegne mlađ, pušta se u odvojene ribnjake.  

Nutritivne vrednosti

Meso je posebnih organoleptičnih svojstava i spada u grupu najkvalitetnijih namirnica. Svetloružičasto je,lako svarljivo, brzo se resorbuje, visoke je nutritivne, a male kalorijske  (100kcal/100gr) odnosno 420 kj. Sadržaj proteina je 17%, masti 3%, minerala 1,2%, bogat je izvor vitamina A, D i B grupe, kao i magnezijuma, fosfora, joda i fluora.Pored niskog sadržaja holesterola (50mg/100gr) značajne su količine polinezasićenih masnih kiselina (omega-3 i omega-6). Zbog njihovog povoljnog uticaja na zdravlje ljudi,naročito u sprečavanju koronarnih oboljenja, preporučuje se konzumiranje šarana 2-3 puta nedeljno.