lignja patagonica

Obična lignja može narasti od 30 do 40 cm dužine, ali prosečna joj je dužina od 15 do 25 cm. Mužjaci su uglavnom veći od ženki i rastu brže. Ima srazmerno veliku glavu, a na glavi joj se nalazi osam krakova, koji imaju po dva reda pipaka, te dva lovna kraka. Unutar glave, po sredini, nalazi se snažan kljun nalik kljunu papagaja, kojim drobi i usitnjava svoj plen. Telo je vretenasto i duguljasto sa dva bočna peraja. Kao i kod svih mekušaca i nekih riba, koža obične lignje je prekrivena brojnim hromatoforima čiji je zadatak brza promenea boje tela. Osim obrambene namene, kada se boja menja u svrhu kamuflaže, ćelije hromatofora služe i za primitivni oblik komunikacije između glavonožaca, koja je naročito uočljiva za vreme parenja. Osnovne boje koje proizvodi su smećkaste, crvene, dok su kod mužjaka u prednjem dijelu plašta vidljive crne tačkice ili crtice. Ima vrlo razvijene oči prekrivene opnom koja je osetljiva na vibracije.

Način života i ishrana

Lignja je predator koji se prilikom lova koristi lovnim kracima. Lovne krake ispaljuje velikom brzinom, a pipci na kracima omogućavaju da sigurnije zgrabi plen i prinese ga ustima sa oštrim kljunom. Dok je mala, obična lignja se hrani planktonom i sitnijim organizmima, a kad naraste, jede i veću ribu, rakove, pa čak i svoje srodnike. Ne ustručava se da napadne i veći  plen od sebe. Zahvaljujući "mlaznom" pogonu, vrlo je brza i pokretna. Smatra se da se hrani i lovi noću.  Lignje su vešti lovci, sa mnogo strpljenja i lukavosti, imaju pogonski sistem uporediv sa modernim raketama (pokretna mlaznica i izuzetno prefinjena sposobnost orijentacije u prostoru) i izvanredne sisteme skrivanja i opažanja. Brzo menjaju boju, umeju da pri bekstvu ostave svoju sliku od mastila koja parališe prirodne neprijatelje; imaju veoma složene svetlosne uređaje, uporedive sa najsavremenijim reflektorima: lignja Histioteuthis ima izvor svetla, reflektor, sočiva čiji fokus kontrolišu posebni mišići, promenljivu blendu i filtere za boje.

Nutritivne vrednosti

Nema primorske, ribolovačke civilizacije na ovoj planeti koja ne jede lignje. Bilo koje lignje: od onih malih, do onih najvećih, kao što je Architeuthis Dux (dostiže 20 metara dužine, mada su mladunci mekši i ukusniji); na bilo koji način spremljene od mladih sirovih, kako ih jedu u Kvarneru, pa do malo prefinjenijih recepata, o kojima ćemo uskoro. U načelu gledano, pri spravljanju lignji valja voditi računa o nekim pravilima: prvo, što su manje, to su mekše; drugo, što su svežije, to su bolje; treće, ne treba ih pržiti ili peći predugo, jer se stvrdnu. Lignje su same po sebi kad su mlade i sveže sjajna hrana, što treba da nas ohrabri u stvaralačkom pristupu. Pripremljene s ljubavlju, dobre su na svaki način: od živih, preko pohovanih, do punjenih. Lignje se svrstavaju u grupu sa ribama i morskim prodovima. Energetska vrednost mesa lignje je 75 kalorija (u 100 g pržene), dok u istoj količini svežih ima 78 g vode, 1 g masti, 15 g belančevina i 3 g ugljenihhidrata. Važno je da se napomene da su belančevine u lignjama, u poredenju sa ostalim vrstama mesa, lakše svarljive jer sadrže manje kolagena. Ova namirnica ima i mali procenat zasićenih masnih kiselina i natrijuma, ali mnogo holesterola. Osim toga lignje imaju značajne količine vitamina i minerala (vitamina B 12, riboflavina, niacina, vitamina E, C i B6, tiamina, selena, fosfora, cinka, magnezijuma, kalijuma, gvožđa i kalcijuma).